Setva pšenice je i ove jeseni trajala do prvih dana decembra. Procene su da je zasejano oko 630 hiljada hektara, što je više nego lane za oko 25 hiljada hektara. U uslovima kada na tržištu pšenice nema veće tražnje i kada cena pada, poljoprivrednici preispituju finansijsku opravdanost gajenja te kulture, piše RTS.
Na vojvođanskim njivama ovih dana zelene se parcele dokle god pogled dopire. I ratari iz Kisača to potvrđuju. Promenila se setvena struktura, na njivama je više pšenice.
Vladimir Hlavač iz Kisača, kaže: „Duplo više nego što sejem pšenice. Ja mislim da u poslednjih dvadeset godina toliko pšenice u Kisaču nije bilo kao ove jeseni što je posejano.“
Uz kišu, koja je sa prosečno 50 litara po kvadratnom metru popravila stanje vlage u zemljištu, nicanje je bilo ujednačeno, a pad temperature je došao u pravi čas.
Odavno je poznata praksa da se traži ušteda u proizvodnji pšenice. Smanjuje se upotreba mineralnog đubriva u jesen, štedi se na semenu i koristi merkantilno pa se tu prođe četiri puta jeftinije. Uz takva ulaganja prinos samo pokriva troškove.
Cena pšenice na berzi je trenutno 20 dinara i 60 para za kilogram, oko dinar manje nego u avgustu. Ni ovaj podatak nije uticao na ratare da razmišljaju drugačije o setvi pšenice.
Izbegavanje suše je prvi razlog što ima više pšenice. Problem će biti ako jula naredne godine uz novu pšenicu ostanu prelazne zalihe. Ove godine je proizvedeno oko 3,7 miliona tona, oko milion i po tona je dovoljno za domaće potrebe, ostalo se može izvoziti, ali je trenutno globalno tržište zasićeno.
