Hrišćani koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru širom sveta i u Srbiji danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista iz Nazareta.
Veliki petak smatra se najtužnijim danom – orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Obeležavaju ga katolici, protestanti, anglikanci, pojedine pravoslavne i neke manje crkve.
Katolička crkva, koja slavi Uskrs 31. marta, na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.
Veliki petak dan je Muke Gospodnje, kada se vernici prisećaju poslednjih sati Isusovog života i događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću, počevši od njegovog izvođenja pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do uzvikivanja judejskog naroda „Raspni Ga!“, kao i nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade“, umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Isusovo telo.
Veliki petak je za katoličke vernike dan posta i jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.
Održava se i posebna spomen-molitva “muke Gospodnje“.
Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje.
Ne zvone zvona, nema pevanja ni muzike.
Veliki petak je dan posta i nemrsa i jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put odnosno put stradanja Hristovog.
Održava se i posebna spomen-molitva Muke Gospodnje. Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Na veliki petak ne zvone zvona. Crkva posebno spominje umiruće, stare i bolesne.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je u sredu u uskršnjoj poslanici, da je Uskrs promenio budućnost stvorenog sveta, a u njemu i čoveka i da vera daje snagu ljudima da istraju na svom životnom putu.
Nemet je u poslanici čestitao Uskrs svim katolicima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru 31. marta i naveo da je glavni zadatak naveštavanje radosne vesti o tom prazniku i da nije ljudska slabost ta koja ima poslednju reč, kao ni greh ni prevara, već Božji večni život
