Klimatske promene su jedan od najznačajnijih izazova u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Istraživanja pokazuju da bi do kraja 21. veka prosečna temperatura mogla da poraste između 1,1 i 5,4 stepena, uz sve učestalije poplave, duge sušne periode oluje i toplotne talase. S obzirom na to da se većina poljoprivredne proizvodnje u Srbiji odvija u uslovima suvog ratarenja, suša je glavni uzrok smanjenih i nestabilnih prinosa, piše Agroklub.
Uvođenje biljnih kultura koje su prilagođene nedostatku padavina i ekstremno visokim temperaturama postaje sve zastupljenije rešenje, omogućavajući postizanje ekonomskih efekata čak i u stresnim uslovima. Jedna od takvih biljnih vrsta je sirak, biljka tropskog porekla koja poseduje fiziološke predispozicije za toleranciju prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine.
Tolerantan na sušu
Rukovodilac odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste dr Vladimir Sikora iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da se pod opštim nazivom sirak podrazumeva niz spontanih i gajenih vrsta iz roda Sorghum. U našim agroekološkim uslovima najznačajnije vrste iz ovog roda su gajeni sirak – Sorghum bicolor i divlji sirak – Sorghum halepense. Divlji sirak se kod nas javlja kao veoma agresivni korov, dok se gajeni sirak koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i ima veliki značaj. Zbog izrazitih klimatskih promena smatra se da je gajeni sirak biljka budućnosti, jer je znatno tolerantniji na sušu od kukuruza.
„Sirak je termofilna biljka, poreklom iz Afrike. Pojava sporog početnog rasta i razvoja sirka za zrno, koja traje mesec dana nakon setve, objašnjava se time da je temperatura u tom periodu godine redovno ispod optimuma za sirak. Zbog toga tehnologija proizvodnje ima za cilj da se u početnom delu vegetacije ovoj kulturi obezbede što bolji uslovi za rast i razviće“, kaže Sikora.
Kako dalje ističe, za razliku od temperature, u zahtevima prema vodi sirak je mnogo skromniji i poseduje poznatu tolerantnost prema suši. Tolerantnost prema nedostatku vlage je kod sirkova uslovljena sa više faktora.
„Tokom venuća, biljke savijaju listove tako da se smanjuje transpiracija, jer se manji broj sitnih stoma ne zatvara u potpunosti, ni u uslovima najveće suše. Zahvaljujući tome sirak je sposoban da za vreme nedostatka vlage transpiraciju svede na minimum, ali da se protok vode kroz biljku ipak ne zaustavi potpuno.“
Efikasno usvaja vodu i hraniva
Kada je reč o korenovom sistemu ove biljke, on ima dvostruko više korenovih dlačica i apsorpcionu površinu u odnosu na kukuruz, gusto prožima veliki deo zemljišta i efikasno usvaja i teže pristupačnu vodu i hraniva.
„U poređenju sa kukuruzom, sirak je manje robusna biljka, te je i njegov indeks lisne površine manji od kukuruza. Biljke imaju relativno malu lisnu površinu u odnosu na površinu korena“, kaže ovaj stručnjak i dodaje da u periodu suše dolazi do zaustavljanja rasta, savijanja listova i biljke prelaze u stanje dormancije. Nakon što stres prođe, biljke nastavljaju sa rastom.
Ono što je takođe karakteristično za sirak je „stay green“ svojstvo, što znači da listovi ostaju zeleni sve do prvog mraza, a biljka sazreva na zelenom stablu.
Kada je u pitanju zemljište, dobro podnosi zemljišta nepovoljne mehaničke strukture, čak bolje nego druge biljne vrste.
„Njegovo gajenje je uspešno i na onim zemljištima koja sadrže 0,5 odsto humusa. Pravilo je da tip zemljišta nije odlučujući faktor uspešnog gajenja sirka za zrno, ali ono mora biti obezbeđeno potrebnom količinom hraniva“, ističe ovaj stručnjak.
Kvalitetna priprema zemljišta je ključna
Tehnologija proizvodnje sirka za zrno, kaže naš sagovornik, obuhvata niz određenih agrotehničkih mera koje je neophodno ispoštovati kako bi proizvodnja bila uspešna.
„U pogledu plodoreda, dobro podnosi monokulturu. Sa druge strane, nije dobar predusev za ozimu pšenicu zbog isušivanja zemljišta i maksimalnog iskorišćavanja rezervnih hranljivih materija, pre svega azota“, navodi on.
Posebnu pažnju je neophodno posvetiti osnovnoj obradi zemljišta na jesen, kao i prolećnoj predsetvenoj pripremi zemljišta.
„U proleće, čim vremenski uslovi dozvole, treba obaviti zatvaranje zimske brazde kako bi se sačuvala vlaga, jer se sirak za zrno najčešće gaji na terenima sklonim suši. S obzirom na to da je seme sirka znatno sitnije od semena kukuruza, i predsetvena priprema zemljišta mora biti kvalitetna.“
Đubrenje podrazumeva primenu celokupne količine fosfora i kalijuma i 30 odsto azota pre jesenjeg dubokog oranja, dok se preostali deo azota primenjuje na proleće, prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Prihranjivanje se u usevu sirka ne praktikuje.
Kada se seje?
U našim agroekološkim uslovima, setva sirka za zrno se, kaže Sikora, odvija u drugoj dekadi aprila na dubini od tri do pet centimetara, na peskovitijem zemljištu i koji centimetar dublje. Međuredni razmak je od 45 do 70 centimetara, dok je optimalno rastojanje između biljaka u redu šest do osan centimetara. Prema tome, neophodno je obezbediti oko 250.000 biljaka, a to znači sedam do osam kilograma semena po hektaru, piše Agroklub.
