Sonja Petrović: O Festivalu ekološkog pozorišta, borbi i odrastanju

Pod sloganom „Srcem, štapom i kanapom“, jubilarni 25. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade biće održan od 22. do 25. avgusta Slovačkom domu. Rediteljka i direktorka FEP-a Sonja Petrović uz Festival je rasla i odrasla, a otkrila nam je zašto je on važan za sve nas i šta je potrebno da bi FEP opstao.


Fep

Ove godine se održava jubilarni 25. FEP, po čemu će on biti drugačiji od ostalih? Koliko se sa tvoje tačke gledišta festival izmenio od početka do sad i po čemu je sada različit?

Iz moje tačke gledišta je u međuvremenu prošao ceo moj život, tako da se vrlo izmenio, da ne kažem odrastao je, voleo piškote, školovao se, osmelio se, prošao kroz pubertet, bežao iz škole, vraćao se u školu, bio besan na ceo svet, zaljubljivao se, maštao, mislio da je život kremisimo torta, upisao fakultet, zaposlio se, shvatio da ne voli piškote i da život nije kremisimo torta, upao u sistem, ispao iz sistema, bunio se, padao pa opet ustajao, postao bitan, pomalo i popularan da bi sad mogla da tvrdim da je on jedna zrela osoba u kasnim dvadesetim godinama sa životom pred sobom i iskustvom pod nogama. Godinama kada postaje samostalan, ali i bolno svestan šta ta samostalnost sa sobom nosi. U godinama kada počinje da shvata kako bi njegov život trebao da izgleda u kom pravcu da krene, ali nije siguran da će ga drugi razumeti. A po čemu je različit? Pa, različit je spolja, malo je veći I kosa mu je potamnela, ugojio se i nosi naočare, al unutra je onaj isti lik kao 1995. na otvaranju u dvorištu Biblioteke. Nešto i dalje hoće, a đavo bi ga znao šta.

Ovo je jedan od retkih oblika festivala kod nas, zašto ti smatraš da je zaista bitan za kulturu i društvo, pogotovo kada je u pitanju opština Bačka Palanka?

Kada kažeš jedan od retkih oblika meni zvuči ko neka pošast; jedan od retkih oblika parazita koja nemilosrdno napada ljude i uzima ono što im je najdraže: slobodno vreme. A baš zato što u slobodnom vremenu leži zamka zvana pogrešni životni izbori i putevi, zato je FEP vrlo važan. Zato što se prevencija narkomanije, alkoholizma i ostalih poroka i loših navika ne nalazi na flajeru neke antiheroinske organizacije niti na dosadnom predavanju o uticaju alkohola nego u ponudi- u izboru. Neopisivo je važno da se deci i mladima ponudi nešto drugo što će ih preokupirati i probuditi u njima strast takvu da će im ta aktivnost zaraziti slobodno vreme. Tada roditelji slobodno mogu da kažu ono čuveno “Izveli smo dete na pravi put!”. FEP je paleta mogućnosti, FEP je raskršće tih puteva i ti možeš da biraš svoju mogućnost, svoj put i svoju strast. Pre nekog određenog vremena su neki klinci u Palanci nakon noćnog provoda počupali mladice drveća i na društvenim mrežama je izašao snimak tog događaja. Zapitala sam se gledajući taj snimak gde bi im bio kraj da su tu istu energiju, timski rad, revolt i potrebu za privlačenjem pažnje samo usmerili u nešto drugo. Pomislih, naprimer u predstavu!!! Ah, da ipak ne. Jako je teško biti mlad u Bačkoj Palanci, imati snage, volje i energije, a ne tući se, ne čupati drvo, ne piti, ne drogirati se, maltretirati ili biti maltretiran jer sve više izgleda da im samo to I preostaje. Ne fali njima ništa, oni imaju i viška za ovaj grad. Zato je FEP važan, što na njemu shvatiš da postoje druge stvari koje mogu jednako emotivno i fizički da te okupiraju. Koje mogu da ti podignu adrenalin i zaokupiraju vreme. Svi smo mi bili potencijalni huligani i jako je malo falilo da to ne budemo. Hvala FEP-u za to malo.

Pročitaj više: Isidora Marković: O svojim prvim sećanjima na FEP i šta nas sve to čeka na festivalu

Toliko puta ste menjali lokaciju festivala, koliko je zapravo teško naći dobru lokaciju?

Nije teško naći dobru lokaciju – teško je naći dobre ljude! No, mi često imamo sreće. Slovački dom ove godine će biti kuća sa kojom može da se ponosi, jer kuću ne čine cigle već ljudi koji u njoj žive.

[wonderplugin_slider id=177]

 

Uvek imamo goste iz raznih krajeva sveta, koliko ti smatraš da je teško dovesti umetnost i drugačije kulture kod nas i zašto?

Palanka je zbog svog sistematskog nenegovanja tj. nepostojanja kulture uopšte jedna specifična sredina. Ako ćemo da pričamo o umetničkom uobličavanju ovog Festivala i njegovoj selekciji i vođenju onda mogu slobodno da kažem da je to za Palanačku ponudu irelevantno. Deca ovde ne maju mogućnost da vide bilo šta; zato im neko alternativno pozorište nije bauk nego je samo novitet isti kao što bi bila i neka klasična dramska predstava. To je ujedno i najteži zadatak selekcije i ideologije Festivala. Deci koja tek formiraju estetske kriterijume i moralna načela i koja ne znaju ni šta pozorište podrazumeva u obavezi smo da dovedemo kvalitetne predstave koje sadrže vrednosti koje smatramo važnim. Uvek se trudimo da predstave žanrovski i stilski budu različite tako da im nadomestimo sve što su propustili, ali i da shvate da pozorište podrazumeva razne oblike i forme koje predstava može da uzima. Tako će se i u ovogodišnjoj selekciji naći i klasične i lutkarske, plesne, eksperimentalne, neverbalne kao i interaktivne predstave.

[wonderplugin_slider id=173]

 

Evidentno ovaj festival radiš iz velike ljubavi, koliko tebi vremena i sredstava oduzima cela priprema FEP-a?

Oduzima mi sve, svaki dan radim za Fep, to je proces koji traje večno, al ne bunim se jer mi je isto toliko i dao. Obogatio mi je duh, izveo na pravi put, pokazao šta postoji, dao mi da biram, da uzmem nešto za sebe, profilisao me i napravio onakvom kakva jesam.

Šta ti smatraš da je bitno za budući opstanak FEP-a?

Srce, jer štapa i kanapa će uvek biti.

 

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde