Iako simptomi kod dece zaražene Kovid-19 uglavnom ostaju blagi, broj zaraženih raste, a dugoročni uticaj na obrazovanje, ishranu i blagostanje čitave generacije mladih može negativno uticati na njihovu budućnost, upozorio je Dečji fond UN-a (UNICEF).
U izveštaju objavljenom u četvrtak uoči Svetskog dana dece, UNICEF je izložio „zastrašujuće i rastuće“ posledice za decu kako se pandemija koronavirusa bliži drugoj godini trajanja.
„Tokom čitave pandemije Kovid-19 slušali smo mit da deca skoro pa nisu pogođena ovom bolešću. Ništa ne može biti dalje od istine “, rekla je Henrieta Fore, izvršna direktorica UNICEF-a.
„Iako deca mogu da se razbole i mogu da šire bolest, ovo je samo vrh ledene sante pandemije. Prekidi u ključnim uslugama i sve veće stope siromaštva predstavljaju najveću pretnju deci. Što duže traje kriza, to je dublji njen uticaj na obrazovanje, zdravlje, ishranu i blagostanje dece. Budućnost čitave generacije je ugrožena “.
Sprečavanje nastanka „izgubljene Kovid generacije“
Od 3. novembra, u 87 zemalja sa podacima podeljenim po uzrastu, deca i adolescenti mlađi od 20 godina činili su jedan od devet zaraženih Kovid-19, ili 11 procenata obolelih koje su te države prijavile, rekao je UNICEF u svom izveštaju Sprečavanje izgubljene generacije Kovid-a.
Iako deca mogu prenositi virus jedni drugima i starijim starosnim grupama, postoje čvrsti dokazi da su, sa uspostavljenim osnovnim zaštitnim merama, koristi od držanja škola otvorenim veće od troškova njihovog zatvaranja, dodao je UNICEF, napominjući da škole nisu glavni pokretač širenja zaraze u zajednici, već će deca verovatno dobiti virus van školskih okruženja.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
Alarmantna otkrića
Pored toga, koristeći podatke iz anketa u 140 zemalja, izveštaj je otkrio da poremećaji u ključnim zdravstvenim i socijalnim uslugama za decu povezani sa Kovid-om predstavljaju najozbiljniju opasnost za najmlađe, s tim da je oko trećina zemalja svedok pada pokrivenosti u centrima za zdravstvene usluge, uključujući rutinske vakcinacije i ambulantne posete, od najmanje 10 odsto.
Obuhvat prehrambenih usluga za žene i decu, uključujući obroke u školama i programe suplementacije vitaminima, takođe je naglo opao, kao i kućne posete socijalnih radnika.
Globalno, više od 570 miliona učenika – 33 odsto upisanih učenika širom sveta – pogođeno je zatvaranjem škola širom zemlje u 30 država (od novembra 2020. godine). Procenjuje se da se broj dece koja žive u višedimenzionalnom siromaštvu popeo za 15 odsto – dodatnih 150 miliona dece do sredine 2020. godine.
Reagujući na zabrinjavajuća otkrića u izveštaju, UNICEF je pozvao vlade i partnere da preduzmu ključne akcije da odgovore na krizu.
Agencija UN-a pozvala je da se svoj deci osigura da mogu da uče, posebno spomenuvši sprečavanje digitalne podele. Takođe je pozvao države da garantuju pristup ishrani, bezbednoj vodi za piće, kao i zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim uslugama. Vakcine takođe treba učiniti pristupačnim i dostupnim svakom detetu.
Pored toga, deci i mladima mora biti pružena podrška i za mentalno zdravlje i zaštita od nasilja i zanemarivanja, a trebalo bi pojačati i napore za podršku deci i njihovim porodicama koje žive u uslovima sukoba, katastrofa i raseljenja.
UNICEF je takođe naglasio potrebu da se preokrene porast siromaštva među decom i obezbedi inkluzivni oporavak od pandemije za sve.
„Ovog Svetskog dana dece tražimo od vlada, partnera i privatnog sektora da saslušaju decu i da im njihove potrebe budu prioritet“, pozvala je gospođa Fore.
„Dok svi zamišljamo budućnost i gledamo unapred prema postpandemijskom svetu, deca moraju biti na prvom mestu“ rekla je ona.
Pogledaj: Danas je međunarodni dan deteta
Српски језик 
Slovenčina 
