Svako zrnce polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od billjaka, podnevlja gde rastu i cvetaju, godišnjeg doba.
Ako je med izvor energije, onda je polen ogromna riznica hranjivih materija, vitamina, minerala, belančevina i drugih vrlo vrednih komponenti od neprocenjivog značaja kako za ljude tako i za pčele. Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka koga pčele sakupljaju i donose u košnicu tokom sunčanih dana kada su bogate polenske paše, piše Agroklub.
Od velikog je značaja za dobro prezimljavanje i razvoj pčelinjeg društva, ali i za ljudski organizam pa ga pčelari redovno prikupljaju u vreme kada ga pčele unose u košnicu u količinama znatno većim nego što je potrebno za funkcionisanje pčelinjeg društva. Polen se sakuplja pomoću posebnih hvatača, a zatim se suši i čuva u adekvatnim uslovima.
U svom sastavu polen ima oko 250 supstanci, obiluje vitaminima, mineralima, enzimima i belančevinama, a smatra se da sadrži više proteina nego bilo koja namirnica životinjskog porekla poput mesa, mleka ili jaja. Svako zrnce polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od billjaka, podneblja gde rastu i cvetaju, godišnjeg doba. Stručnjaci tvrde da polen nekih biljaka sadrži čak 20 puta više karotena od šargarepe. Zato se kaže da je polen izuzetno značajan za razvoj pčelinjeg društva, a za čoveka je hrana i lek.
Dnevno pčele donesu oko pola kilograma polena
Kako bi prikupili polen pčelari na košnice postavljaju specijalne skupljače kroz koje se pčele pri ulasku provuku, a tada im se sa nogu skida deo polena dok drugi deo unose u košnicu. Gomilice polenovog praha tako padaju kroz mrežastu žicu u malu fioku odakle ga pčelari sakupljaju i dalje pripremaju za upotrebu.
Pčelar Pavel Častvan iz Selenče, opština Bač, kaže da redovno skuplja i prodaje polen i da mu pčele daju mnogo više od meda. Ima komoru za sušenje i kada nakupi dovoljnu količinu polen suši.
Polen sakuplja svaki drugi dan, dobro ga očisti, zatim ga upakuje u prikladnu ambalažu i do sušenja drži u zamrzivaču. Dnevno mu pčele tokom dobre paše donesu oko pola kilograma polena.
„Zbog velike koncentracije vlage polen se mora sušiti, a to je najbolje obaviti u kontrolisanim uslovima, u komorama koje obezbeđuju pravilno sušenje bez gubitka kvaliteta i materija koje se nalaze u polenu“, kaže sagovornik Agrokluba koji ima pčelarnik od oko 60 košnica.
Osušen polen čuva se na suvom i tamnom mestu do prodaje
Kako kaže komora za polen ima police u vidu fioka, digitalnu termoregulaciju, grejač i ventilaciju, a kapacitet je do 30 kg, a proces sušenja zavisi od vlažnosti i količine polena u fiokama.
„Polen rasporedim u tankom sloju u fioke gde se suši najčešće dva dana, sve dok se ne postigne vlažnost od oko 10 odsto, a nakon toga polen ide na ventilaciju kako bi se očistio od primesa, a čist polen se pakuje u odgovarajuću ambalažu.“
Tako osušen polen se može čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu do prodaje, a naravno može se mešati i sa medom, ali se mora stalno kontrolisati obzirom da se može dogoditi da uđe moljac i napravi štetu. Kilogram osušenog polena, kaže sagovornik prodaje po ceni od oko 1.000 dinara, najčešće putem oglasa zajedno sa nekoliko tamošnjih pčelara.
Boja polena varira od svetložute do crne, a najčešće je narandžaste boje, a zrnca se razlikuju po obliku veličini i težini, u zavisnosti od biljaka sa čijih su cvetova pčele sakupljale prah.
[rev_slider alias=“zivinastija“][/rev_slider]
Med i polen sa jogurtom
Častvan ovih hladnih martovskih dana obilazi svoj pčelinjak, kontroliše i čisti košnice i kako kaže jedva čeka cvetanje uljane repice, obzirom da će ova prolećna paša ojačati pčelinja društva, a zatim sledi selenje košnica na drugim pašama.
„Pčelarstvo mi je dodatni posao, volim zdravu hranu koje mi pčele daruju uz malo mog truda u prirodi. Ja svakodnevno koristim med kao i polen potopljen u jogurt, to je samo jedna od kombinacija u kojoj se ovaj zdravi pčelinji proizvod koristi“, kaže na kraju Pavel za Agroklub, dodajući da se može koristiti kako sa medom, mleči i propolisom, rastvoren u vodi, mleku, soku.
Pogledaj: Jelena Ninkov iz Gložana kraljica organske proizvodnje u Srbiji (VIDEO)
Српски језик 
Slovenčina 
