Penzionerima u Srbiji će mnogo više pomoći reformske mere od ad hoc novčanih dodataka, baš kao što bi očuvanje i reorganizacija državnih apoteka značila više nego jednogodišnje smanjenje cena pojedinih lekova.
Nadežda Satarić iz Udruženja „Snaga prijateljstva-Amity“ rekla je za N1 da bi srpskim penzionerima mnogo više pomogle reformske mere od jednokratnih ili jednogodišnjeg smanjenja cena pojedinih lekova.
Upitana o tome koliko će jednokratna pomoć penzionerima, koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić (obećavajući 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara) zaista pomoći najstarijima u državi, ona odgovara da su sistemske mere ono što je potrebno.
„Licemerno je da neko svojim reformskim merama u PIO sistemu, kojima zapravo urušava taj sistem i tako dovodi Srbiju među zemlje sa najslabijom penzionom zaštitom u Evropi, sada najednom nešto poklanja istim tim penzionerima„, kaže Satarić.
Dodaje da se lično ne oseća da spada među najugroženije stanovništvo u zemlji i da joj nikakvi pokloni od bilo kog pojedinca niti od države nisu potrebni.
„Doživljavam to kao populističku meru. Jesam za reformske mere i mehanizme, koji će obezbediti trajnu podršku države zaista najugroženijem delu stanovništva, a ne ad hoc jednokratne intervencije, koje trenutno ‘gase žeđ’, ali ne rešavaju krucijalne probleme siromaštva u kojem nemali broj građana Srbije, ni kriv ni dužan, živi„, naglašava Nadežda Satarić.
„Umesto jeftinijih lekova – državne apoteke“
Upitana koliku će pomoć smanjene cene lekova doneti, odgovara da bi mnogo bolja mera bila da država pod hitno prekine sa zatvaranjem državnih apoteka, „već da napravi njihovu reorganizaciju i racionalizaciju, da bi one mogle nesmetano da nastave da rade, proizvode magistralne lekove, a koje inostrane apoteke inače ne proizvode“.
„Snadbevene domaće apoteke ne prodaju lekove po tržišnim cenama da zarađuju na njima, kao što to čine inostrane, već će vam farmaceuti u domaćoj apoteci uvek ponuditi da kupite isti lek, samo drugog proizvođača po povoljnijoj ceni, za razliku od inostranih gde vam uvek nude da kupite najskuplje lekove, koje farmaceutske kuće reklamiraju“, ističe ona.
Domaće apoteke će biti najbolja konkurencija inostranim, dodaje.
„Davanje novca iz budžeta svih građana izabranim kompanijama za izabrane lekove, koje će onda građani jeftinije plaćati, samo trenutno pomaže pojedincima koji baš te lekove upotrebljavaju, a šta će da rade oni ostali kojima trebaju neki drugi lekovi. I šta će da bude posle godinu dana, kada prođe taj period, a više ne bude ni jedne domaće apoteke“, pita Nadežda Satarić.
Onda će, zaključuje, moći da se leče samo oni najbogatiji.
„Ukidanje PDV-a na lekove i medicinska sredstva bi bila pravičnija mera podrške stanovništvu“, ukazala je ona.
Da li srpski penzioneri mogu da putuju?
Članovi Snaga prijateljstva – Amity su, kaže ona, u dnevnom kontaktu sa velikim brojem penzionera sa prosečnim ili sa penzijama nižim i od najnižih, pa čak i sa pojedincima koji su stariji, a van penzijskog sistema su.
„Neki od penzionera i sa prosečnom penzijom, uspeju da se organizuju, uštede ili da dobiju materijalnu podršku od svoje dece ili neke ušteđevine, ili pak od zarada i iz penzije i da odu nedelju ili 10 dana na odmor. Mnogi koriste i vaučere koje država daje za penzionere, pa iako su oni samo 10.000 dinara po osobi za 2026. godinu, oni pomognu da se otputuje negde“, navodi ona.
Govoreći o tome kako u Srbiji danas žive penzioneri, kaže da je za dnevne izlaske lakše, posebno za one koji su se priključili nekom udruženje penzionera ili nekoj drugoj grupi. Oni se lepo organizuju i idu na jednodnevne izlete, po povoljnijim cenama.
Ipak, kako naglašava, tu privilegiju nemaju svi, a posebno ne poljoprivredni penzioneri, koji nemaju kome da ostave svoju stoku da bi negde putovali i odmarali se.
„Ne mogu da putuju ni oni koji su lošijeg zdravstvenog stanja, pa im je to ograničenje. Na kraju postoje i oni stariji koji su se osamili i nigde ne izlaze iz kuće, iako bi možda i mogli, jer je to njihov izbor, njihovo razočarenje, njihova predaja od života“, kazala je Satarićeva.
