Druženje u nargila barovima postalo je trend među mladima u Srbiji, ali i u svetu, a brine što kafića s nargilama ima sve više, posebno u blizini škola.
Istraživanja Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ pokazala su da devet odsto osnovaca, uzrasta od 13 do 15 godina, probalo šišu, kao i svaki treći srednjoškolac.
Mladi, ali ni njihovi roditelji, nisu ni svesni koliko je aromatizovani duvan koji puše štetan za zdravlje i kakve sve posledice mogu da nastanu. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da se tokom „jedne sesije“ pušenja nargile, u organizam unesu štetne materije kao da je popušena kutija cigareta.
Šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marjan Ivanuša upozorava da je kod nargila posebno opasno to što se za kratko vreme unese u organizam velika količina nikotina i drugih štetnih materija.
„Jedna sesija pušenja nargila traje oko pola sata do sat vremena i u tom periodu u telo se unese toliko štetnih hemikalija, kao kada bi se popušila kutija cigareta. Na to se obično zaboravlja“, rekao je Ivanuša za Tanjug.
Dodaje da je poznato koliko je duvan štetan za zdravlje i da u Srbiji, prema procenama, godišnje umre od 15.000 do 20.000 ljudi zbog štetnih posledica pušenja – karcinoma pluća, bolesti srca i krvnih sudova.
Ivanuša ističe da se o štetnosti nargila ne govori dovoljno, iako su urađene mnoge naučne studije koje to potvrđuju.
Navodi da je u pojedinim zemljama zabranjena upotreba nargila, kada je zabranjena upotreba duvana u zatvorenim prostorijama.
„Ima puno zemalja koje su, kada su prihvatile neki zakon o kontroli duvanskih proizvoda, svrstale nargile u istu grupu, te se svi duvanski proizvodi tretiraju na isti način“, naglasio je Ivanuša.
[wonderplugin_slider id=10]
Predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja Srmena Krstev upozorava da je zabluda da su nargile manje štetne od duvana ili cigareta.
Nargila, kako kaže, napravljena je tako da iznad duvana koji se koristi za pušenje postoji aluminijumska foliji u kojoj je ugalj koji se zagreva, te da dim koji se uvlači u pluća sadrži produkte sagorevanja i duvana i uglja.
Rizik je, ističe, mnogo veći jer usled direktne upotrebe duvana i porasta ugljen monoksida može doći do akutnog nadražaja disajnih puteva, grla ždrela, ubrzanog rada srca, pa čak i do gubitka svesti.
„Upotrebe nargila kod mladih su, na neki način, ulazna karta za kasnije korišćenje cigareta i drugih duvanskih proizvoda. To je veoma opasno jer se u najranijoj mladosti stvara zavisnost“, naglasila je Krsteveva.
Dodatnu opasnost predstavlja i to što mladi dok puše nargilu uglavnom koriste isti usnik, što predstavlja mogućnost prenosa mnogih infekcija, kao što su razne virusne infekcije, herpes na usnama, čak i tuberkuloza.
Krsteveva kaže da se mora insistirati na boljoj inspekcijskoj kontroli nargila barova i da moraju kažnjavati oni koji prodaju duvanske proizvode mlađim od 18 godina.
Upozorava da je posebno opasno to što se ne kontroliše sadržaj duvana koji se stavlja u nargile, te se dešava da se privatno uveze iz nekih drugih zemalja bez ikakve kontrole, tako da se ne zna šta se u njemu nalazi.
[wonderplugin_slider id=174]
Српски језик 
Slovenčina 
