Deca koja imaju pet ili šest godina, žive u Srbiji i ne znaju da izgovore ni reč srpskog jezika sve češća su pojava u logopedskim ordinacijama domova zdravlja u Beogradu.
Prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom jeziku, koji je neka mešavina engleskog i srpskog. Roditelji se ponose i misle da je dete napredno, dok logopedi upozoravaju da to može da dovode do trajnih posledica koje se godinama ispravljaju, u vidu problema sa čitanjem, pisanjem i sporazumevanjem sa okolinom i vršnjacima.
Sve češća je pojava da „ambiciozni“ roditelji u ranom uzrastu dete uče stranom jeziku, pre nego što je savladalo maternji. U ponudi škola stranih jezika mogu da se pronađu programi već od prve godine života, dok se u privatnim vrtićima nudi učenje dva strana jezika istovremeno, pre treće godine života.
„Smatrajući da je engleski jezik preko potreban, dok će srpski jezik, svakako, naučiti s vremenom, roditelji se odlučuju da dete u najranijem uzrastu „prilagode“. Na tretmane dolazi devojčica koja s pet godina nije znala reč srpskog, jer su njeni roditelji kod kuće pričali isključivo engleski, u želji da ga dete što brže nauči. Prošle su dve godine, ona još nije uspostavila pravilan izgovor, niti ima vokabular u rangu njenih vršnjaka. Ovo nije jedini ovakav slučaj, zapravo, sve ih je više“, u razgovoru za „Novosti“, rekla je Danijela Marjanović, defektolog-somatoped u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu.
[wonderplugin_slider id=22]
Jasna preporuka stručnjaka jeste da dete do treće godine najpre treba da savlada maternji jezik, nakon čega postaje dovoljno zrelo za učenje stranih. Kada se to „pobrka“, dolazi i do izgovaranja srpskih reči sa engleskim akcentom.
„Zapravo, ne znaju kako treba ni srpski ni engleski, već prave svoju „mešavinu“. Za reči kao što su pas, mačka, sunce, trougao od dece sam čula bezbroj puta da im je lakše da ih izgovaraju na engleskom, dok neke druge, kao što su mama ili tata, izgovaraju na srpskom. Postoje, naravno, i neke koje su između, ni jedno, ni drugo“, dodaje Marjanović.
Ono što je svima zajedničko, jeste podatak da je upotreba tehnoloških sprava, od telefona do tablet računara, znatno uticala na pojavu ovog problema.
„U 90 odsto slučajeva od roditelja dobijamo informaciju da dete mnogo vremena provodi ispred televizora, računara, telefona. Učestala pojava je da dete uopšte ne progovori ni reč do treće ili četvrte godine, upravo zbog manjka podsticaja okoline i preterane upotrebe tehnoloških sprava“, kaže Danijela Marjanović.
Ukoliko ukućani ne provode dovoljno vremena sa detetom, čitaju im priče, pesmice, razgovaraju, nego mališanima puštaju crtane filmove i igrice, može da dođe i do ozbiljnih posledica po psihički i mentalni razvoj.
„Postoje televizijski programi namenjeni bebama, koji su odnedavno zabranjeni u Francuskoj, upravo zbog posledica koje dokazano ostavljaju. Oni su ukinuli jedan televizijski program kada je utvrđeno da usporava razvoj govora kod dece“, objašnjava Danijela Marjanović.
Prve reči
Osim engleskog jezika, nije retkost da dete svoju prvu reč kaže na nemačkom, francuskom, ili čak japanskom, iako niko od roditelja nije poreklom iz tih zemalja.
„Dešava se da zbog crtanih filmova ili roditelja koji uče decu reči na stranim jezicima dete progovori strani jezik, ne i maternji“, kaže Danijela Marjanović.
Српски језик 
Slovenčina 
