U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku sugestije i predloge prima do 6. jula. Kako piše Forbs, predloženim izmenama se, između ostalog, izjednačavaju uslovi za odlazak u penzije profesionalnih vojnika po ugovoru sa podoficirima i oficirima do čina pukovnika, koji je predvideo Zakon o Vojsci Srbije.
„Propisano je da radni odnos profesionalnog vojnika po ugovoru, kao i podoficira i oficira do čina potpukovnika prestaje po sili zakona kada navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 53 godine života. Iz tog razloga, u cilju izjednačavanja uslova za sticanje prava na starosnu penziju za profesionalne vojnike po ugovoru sa uslovima za sticanje prava na starosnu penziju za podoficire i oficire do čina potpukovnika, potrebno je u Zakonu definisati uslove za sticanje prava na starosnu penziju za profesionalne vojnike po ugovoru“, piše u obrazloženju.
Zato će i profesionalni vojnici po ugovoru moći u starosnu penziju sa punih 40 godina penzijskog staža i najmanje 53 godine života.
Poljoprivednicima će biti dopušteno duže mirovanje staža, više je onih koji će moći da zatraže penziju pre prekida radnog odnosa.
„Osiguranicima samostalnih delatnosti izmenjeni propis će smatrati i poljoprivrednike, nosioce porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. I to ako su obveznici poreza na dohodak građana na prihode od samostalnih delatnosti ili poreza na dodatu vrednost“, tako je pojašnjeno ko su poljoprivrednici – preduzetnici.
Kada je reč o mirovanju objašnjeno je da se „predlaže da trajanje mirovanja svojstva osiguranika poljoprivrednika ne bude vremenski ograničeno, da se ono utvrđuje samo u slučaju postojanja objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), kao i da svaki razlog mora biti potvrđen od strane nadležnih organa ili nalazom i mišljenjem organa veštačenja“.
Ideja je i da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje u slučaju obavljanja privremenih i povremenih poslova. Veruje se da ti poslovi traju kratko, pa nije racionalno menjati osnov osiguranja.
Izmene treba da omoguće i jednak tretman samostalnih delatnosti prilikom penzionisanja, odnosno oni mogu da zatraže odlazak u penziju bez prekidanja radnog odnosa.
„Naime, radi lakše primene i dovođenja u jednak položaj istih kategorija osiguranika, proširuje se obuhvat osiguranika koji ostvaruju pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja. Propisani izuzetak u pogledu obaveznog prestanka osiguranja odnosi se na sve osiguranike samostalnih delatnosti. Osim lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost“, navodi se u obrazloženju predloženih izmena.
To će tako važiti i za izabrana i imenovana lica, one koji obavljaju privremene i povremene poslove. Izuzetak se dodatno proširuje i na osiguranike kojima je poslednje osiguranje u inostranstvu, u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Ukoliko su penzioneri nastavili da rade i tokom penzije, posle navršenih godinu dana mogu da traže da im se ponovo utvrdi visina primanja.
„Propisuje se ponovno određivanje visine penzije korisnika starosne penzije ili prevremene starosne penzije koji su, nakon ostvarivanja ovih prava, navršili najmanje jednu godinu staža osiguranja. Predloženim odredbama se precizira načina pokretanja postupka i određivanja novog iznosa penzije“, stoji u obrazloženju.
Navedeno je da bi Nacrt zakona bi trebalo da reši i pitanje naknade troškova sahrane. Naknada bi trebalo da se isplaćuje i za korisnike prava po osnovu preostale radne sposobnosti, II i III kategorija invalidnosti.
Predložene izmene koje se odnose na usaglašavanje sa propisima EU primenjivaće se od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
