U Srbiji se narednih dana očekuje toplotni talas, a Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će u pojedinim delovima zemlje trajati najmanje pet uzastopnih dana. Temperature bi za vikend, u ponedeljak i utorak, u većini mesta mogle da dostignu od 35 do 38 stepeni, dok je ekstremna vrućina već pogodila i veliki deo Evrope. Doktorka opšte medicine Duška Laketa za Insajder objašnjava kako visoke temperature utiču na organizam, ko je najugroženiji i kako građani mogu da se zaštite.
Toplotni talas već je na snazi u više evropskih zemalja, gde su zbog ekstremnih vrućina proglašena upozorenja, ograničen železnički saobraćaj, a u pojedinim mestima zatvorene i škole. Visoke temperature, koje se u delovima Evrope kreću i do 40 stepeni, narednih dana očekuju se i u istočnoj Evropi, dok meteorolozi upozoravaju da bi u nekim zemljama mogli da budu oboreni temperaturni rekordi.
Doktorka Duška Laketa kaže da se nagli porast temperature već oseća poslednjih dana u Srbiji i da sve temperature iznad 30 stepeni mogu značajno da utiču na ljudski organizam, posebno ako se građani izlažu suncu u najtoplijem delu dana.
„Sve iznad 30 stepeni veoma utiče na ljudski organizam, pa najčešće dolazi do kolabiranja, i to na javnim mestima. Građani treba da se zaštite, pogotovo u periodu između 10 i 17 časova. Savetuje se da tada ne izlaze napolje, a ako moraju, da se adekvatno zaštite, obuku i da konzumiraju dosta tečnosti“, kaže Laketa.
Ona upozorava da zaštita od vrućine ne podrazumeva samo sklanjanje sa sunca, već i zaštitu od UV zračenja, kao i izbegavanje nepotrebnog izlaska u delu dana kada su temperature najviše.
„Treba se štititi i od UV zračenja, koristiti kačket ili šešir i, ako je moguće, izbegavati taj period da se ne ide napolje, kako ne bi došlo do težih posledica. Nažalost, kao što vidimo i u Evropi, visoke temperature mogu da imaju i smrtne posledice“, navodi doktorka.
Ko je najugroženiji tokom vrućina
Najviše problema, prema njenim rečima, mogu da imaju stariji građani i hronični bolesnici, jer se njihov organizam teže prilagođava naglom porastu temperature. Ipak, posledice toplotnog talasa mogu da osete i mladi i deca.
„Najviše posledice osećaju hronični pacijenti i stariji sugrađani. Bez obzira na to što koriste terapiju, telo ne može uvek adekvatno da odgovori na ove, pogotovo iznenadno nastale visoke temperature. Međutim, i mlade osobe i deca mogu da osete posledice visokih temperatura“, kaže Laketa.
Kada je reč o oblačenju, doktorka savetuje laganu odeću od prirodnih materijala, ali i odgovarajuću obuću. Kako objašnjava, cilj je da telo bude zaštićeno od sunca, ali da se istovremeno ne dodatno pregreva.
„Treba da se obučemo što laganije i da koristimo prirodne materijale. Treba koristiti kačkete i šešire, a obuća takođe treba da bude adekvatna, po mogućnosti otvorena. Zbog UV zračenja savetuje se da se telo prekrije, ali što tanjim i prirodnijim materijalima. Ako nismo dugo na suncu, onda su u redu kratki rukavi i što tanja i laganija odeća“, objašnjava Laketa.
Prvi znaci da organizam loše reaguje na vrućinu obično su slabost, malaksalost i glavobolja. Ukoliko se tegobe pojačaju, može doći i do pada krvnog pritiska, a zatim i do kolapsa.
„Prvi simptomi koje osetimo, pored osećaja slabosti, jesu malaksalost i glavobolja. Naravno, može da dođe i do pada pritiska, pa i do kolabiranja“, kaže Laketa.
Sunčanica se, kako navodi, najčešće javlja nakon nekoliko sati izlaganja suncu. Simptomi mogu biti izraženi i neprijatni, zbog čega ih građani uglavnom brzo prepoznaju.
„Sunčanica se javlja nakon nekoliko sati izlaganja suncu i najčešće se ispoljava kroz glavobolju i malaksalost, ali i kroz vrtoglavicu, mučninu i povraćanje. Ti simptomi se definitivno osete, jer su jaki, posebno vrtoglavica, mučnina i povraćanje“, navodi ona.
Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i male dece. Bebe su naročito osetljive jer njihov organizam još nema dovoljno razvijen odgovor na nagle promene spoljne temperature.
„Najugroženiji su stariji sugrađani i pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti, kao što su srčane i plućne bolesti. Ugrožena su i mala deca, pogotovo bebe, koje još nemaju adekvatno formiran odgovor na ovako nagle visoke temperature. Svi možemo da odreagujemo, ali poseban oprez savetuje se starijim sugrađanima i hroničnim pacijentima“, kaže Laketa.
Voda, lagana ishrana i oprez sa klimom
Jedna od najvažnijih mera zaštite je dovoljan unos tečnosti. Laketa savetuje da se tokom dana unosi više od dve litre tečnosti, prvenstveno vode, ali upozorava da napici ne bi trebalo da budu previše hladni.
„Ne treba da bude velika temperaturna razlika između onoga što je oko nas i onoga što unosimo u organizam. Savetujemo da voda ne bude mnogo hladna, odnosno da temperaturna razlika ne bude velika. Ali najvažnije je da se tečnost unosi. Nije presudno da li je to čaj ili voda, mogu i sokovi, ali je najvažnije unositi tečnost, a pre svega vodu“, objašnjava ona.
Tokom velikih vrućina trebalo bi prilagoditi i ishranu, kako organizam ne bi bio dodatno opterećen. Doktorka savetuje lakše obroke, više voća i povrća, kao i izbegavanje previše kalorične hrane.
„Ishranu treba prilagoditi. Ne mora da bude toliko energetski i kalorijski jaka, ali treba da bude adekvatna i laganija, sa više voća i povrća. Kada je reč o odevanju, savetuju se lagani i prirodni materijali“, navodi Laketa.
Problem tokom toplotnog talasa može da bude i nepravilna upotreba klima-uređaja. Nagli prelazak iz jako rashlađene prostorije na visoku spoljašnju temperaturu, prema njenim rečima, organizam teško podnosi.
„To jeste opasno, zato što kada izađete iz prostorije u kojoj je klima podešena na mnogo nižu temperaturu i izađete napolje, gde je 35, 36 ili 37 stepeni, telo ne može tako brzo da se adaptira na tu temperaturnu razliku“, kaže Laketa.
Preporučena razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature je oko sedam stepeni, iako doktorka priznaje da je to u danima ekstremnih vrućina teško izvodljivo. Ipak, savetuje da se ta razlika koliko god je moguće smanji.
„Savetuje se da razlika bude oko sedam stepeni između prostorije u kojoj se nalazi klima i spoljašnje temperature. Znam da je to teško izvodljivo, ali treba što je moguće više prilagoditi temperaturu. Naš termoregulatorni sistem ne može tako brzo da odreaguje i zato dolazi do kolapsa“, objašnjava ona.
Laketa dodaje da na naglu promenu temperature najpre reaguju krvni sudovi, što može dovesti do pada pritiska i padova na ulici. Zbog toga se, kako kaže, tokom vrućih dana beleži i veći broj intervencija.
„Kada izađete napolje, krvni sudovi se rašire i dolazi do pada pritiska. Zato imamo padove na ulici i sada povećano intervenišemo zbog toga“, zaključuje doktorka Duška Laketa.
